OSTAVI ME CURA, JA U BUSU...

Ostavi me cura, ja u busu ka kući sav nadrndan i nikakav. Bus onaj mali raspali jedva mesta za noge ima, još dupke pun, sedim ja do prozora i sedi jedna prelepa devojka pored mene.


Negde na pola puta bus već skoro prazan i sad svi ljudi koji su sedeli sa nekim krenu da prelaze gde ima po 2 slobodna mesta da bi imali više mesta za sebe, samo ova i dalje sedi pored mene. Ja je već onako ukočen nervozno pitam ‘jel se ja toliko tebi sviđam da nećeš da pređeš na drugo mesto?’
Ona me pogleda onako prodorno, direktno u oči i kaže ‘mhm’. Ljudi moji, dok sam se ja presabrao šta se koji moj dešava ona me već poljubila, to je trajalo nekih 30-45 sekundi i na prvoj stanici kad je bus stao ona u pola poljupca skoči i izleti iz autobusa.


Nisam stigao da odreagujem i krenem za njom, toliko sam u čudu bio, evo i sad sedim ovde i ne verujem šta se desilo. Ne znam, samo znam da je to bio najbolji poljubac u mom životu i da ću se voziti istim tim busem, dok ne umrem ako treba, sve dok je ne nađem!