PRE NEKO JUTRO, USTAJEM, KUVAM KAFU, IZLAZIM NA TERASU. DIVAN DAN A JA TUŽNA, PREDHODNI DAN SAM...

Pre neko jutro, ustajem, kuvam kafu, izlazim na terasu. Divan dan, a ja tužna, prethodni dan sam ostala bez posla. U jednom momentu, ispred zgrade staje crveni kombi, neka firma za izradu nameštaja. Izlazi jedan krupni, proćelavi čovek i jedan mladji, sitniji.


Nose neki dvosed, a mlađi peva iz sveg glasa: Ako priznaš da, igrali smo žmurke, posle toga krkali smo ćurke…


Ja sam se toliko zacenila, da sam se zagrcnula kafom, jedva sam do daha došla. Baš mi je ulepšao dan jednom besmislenom obradom pesme.