Pages

GODINAMA SE “PALIM” NA MOJU KOMŠINICU. SVE BIH DAO DA JE IMAM BAREM JEDNOM U ŽIVOTU...



Godinama se “palim” na moju komšinicu. Sve bih dao da je imam barem jednom u životu, ali ne znam kako da joj priđem, nemam hrabrosti. Neki dan sam izašao da kosim dvorište, inače to nikada ne radim, ali ona se sunčala u svom i želio sam da je mjerkam.

Stavio sam slušalice pustio muziku da mi kosilica ne smeta i uživao, a onda šok za mene. Ona ustaje, onako sva zgodna, oznojena u kupaćem kostimu i dolazi do ograde. GLELA U MENE I SMJEŠKA MI SE… BOŽE IMA TE, pomislio sam. Kada mi je mahnula, prvo sam se olrenuo oko sebe, a kada sam vidio da se zaista mene obraća, srce je počelo da lupa 100 na sat. Ostavljam kosilicu, skidam slušalice i krećem ka njoj, a ona mi reče,

LUDAČE VEĆ 5 MINUTA TE GLEDAM KAKO “KOSIŠ” UGAŠENOM KOSILICOM. Koji blam, nekda mi se iskopčale i nisam ni primjetio da ne kosim, jer iskreno cijelo vrijeme sam gledao samo u nju. Mislim da mi je nakon ovoga sramoćenja svaka mogućnost da mi se ispuni san i da je imam “ispod sebe” uništena. Koliko je mala razlika između sreće i velike tuge. Moglo je biti da me zove zbog ONOGA ili barem da joj namažem leđa kremom