UVIJEK SMO ŽIVJELI LAGODNO, IMAMO KUĆU, STAN I VIKENDICU....



Uvek smo živeli lagodno, imamo kuću ,stan i vikendicu, ja i sestra smo dobili po golf peticu, ćale vozi tojotu, keva domaćica, ćale drži firmu za čiscenje i firmu za uvoz i izvoz, nije to bilo bahaćenje u životu, za izlazak smo dobijali po par hiljada dinara, onako živeli smo lepo al bez bahaćenja,
 
pre neki mesec dana krenuo sam da radim kod ćaleta i upravo sam video da na računu privatnom, mimo firminih imamo 2 miliona i 400 000 €, ljudi moji kad me šlog nije udario, pogledam izveštaje, firma više od deset godina posluje u debelom plusu. Žao mi je al odma sam počeo zivot da gledam drugačije, mrzim što sam počeo da se menjam zbog para.
Juče je moja profesorka Nemačkog preminula u centru grada od srčanog udara. Ljudi su je preskakali i samo su dve devojke pokušale da pomognu, ali je već bilo prekasno.

Jutros, kada su nam to saopštili ja sam počeo da se kajem za sve što sam uradio što bi je iznerviralo. Kajao sam se zato što je nisam više poštovao i što sam je čak i za neke stvari ismevao. Još uvek sam u šoku, juče smo pričali sa njom na času i samo očekujem da je sretnem u školi ali znam da se to nikada više neće desiti.