Pages

ŠEST SATI PO PODNE, SVI SE VRAĆAJU KUĆI S POSLA....



Šest sati popodne, svi se vraćaju kući s posla, autobus pun kao šibica, ludnica.
Jedan od putnika koji udobno sedi je mlađi crnac.
Autobus staje na stajalištu, ulazi žena, trudna je, što se lako vidi, nosi pune torbe, ulazi jedna baba i još nekoliko ljudi.
Crnac, videvši trudnu ženu:

– Izvolite, sedite. – ljubazno joj, na solidnom srpskom, nudi mesto i ustaje.
U tom trenutku autobus kreće, a ona baba, videvši slobodno mesto, jurnu na isto, odgurnu trudnu ženu i brzo uskoči u stolicu.
PROČITAJTE:  Brat je uzeo svoju novorođenu sestru u naručje i uradio najslađu stvar ikada!
I sedi tako ona, sva srećna što je „osvojila“ prazno mesto, kad joj crnac ljubazno reče:
– Oprostite, ali ja sam ustupio mesto ovoj gospođi jer je trudna i izgleda umorno.

Mislim da se vama ništa loše neće dogoditi ako malo budete stajali, a nju pustite da sedne.
Na to baba odgovara:
– Ne znam iz kojeg ste plemena mladiću, ali ovde, u ovoj civilizovanoj zemlji ustupa se mesto starim i bolesnim ženama, a ne mladim i zdravim!
Crnca je očigledno naljutila ova rasistička primedba, pa je lepo i izrazito „ljubazno“ odgovorio staroj gospođi:
– Ne znam iz kojeg ste sela vi gospođo, ali u mom selu se takve stare i zajedljive babe jedu za večeru!