MNOGO TOGA MI SE SKUPILO, DA POLUDIM, STVARNO NE ZNAM KAKO DA SE...


MNOGO TOGA MI SE SKUPILO, DA POLUDIM, STVARNO NE ZNAM KAKO DA SE...

Mnogo toga mi se skupilo, da poludim, stvarno ne znam kome da se izjadam :(. Moj otac je grub čovek, stalno viče, ma sve mu smeta, dečija graja, skakanje, a ni majka nije baš emotivna i zaštitnički nastrojena, dal iz straha ili čega već.
 
Sinoć šestogodišnji brat nije hteo da spava i zbog toga je tata pobesneo, počeo da viče na njega, da mu preti kroz zube da će da ga razbije, gurnuo ga na krevet i zalupio vrata… Kada sam kasnije ušla u sobu, videla sam da moj mali brat plače u jastuk… da slučajno tata ne bi čuo, rekao je:”Mene niko ne voli”, a ja sam ga jako zagrlila i rekla mu da ga volim najviše na svetu…

Cela ta scena vratila mi je mnoga sećanja i emocije iz detinjstva, koje ja tada nikada nisam verbalizovala kao on… Volela bih da je i mene imao neko tako da zagrli, ali sam srećna što bar sada ja mogu tu da budem za brata. <3 p="">